Скобаљ

 

Село се налази дуж Цариградског друма између Мале Крсне и Осипаонице, односно на простору између Језаве и њене притоке реке Коњске. Куће су ушорене и налазе се поред Цариградског друма, као и поред пута за Михајловац и Језаву.
На данашњем месту, село се настанило тек после одласка Турака са ових простора, односно после престанка турских насиља. Као шго је познато, турски зулум је био нарочито велики на прометним саобраћајницама, а Цариградски друм је баш такав био. Док су Турци владали тим саобраћајницама, српски живаљ није ту могао да живи.

 

Иначе, пре пресељења уз друм, село се налазило на локалитету Старо село. Турци су то насеље забележили 1516. године. Тада су ту живели Власи, а само у једној кући раја. Село је у 16. веку било веома мало, са тенденцијом смањивања.
Овде је било живота и у време римске империје, римских легија. Приликом градње моста, Каниц је пронашао зидове из тог периода. Није никакво чудо, јер се место налазило на правцу запад-исток и на друму, који је значио живот за тадашњу римску царевину.


Постоје три верзије како је село добило име. По првој верзији до тог имена је дошло по "скобљарима", мајсторима, који су на Морави правили лађе везивали их "скобљама" или "егијама", пo другој верзији до имена се могло доћи по презимену војводе лесковачког Скобаљића, али је трећа варијанта најизгледнија. Село је добило име по риби скобаљ, које је у то време било доста у Морави и Језави, па и у Коњској.
Први насељеници су стигли из Црне Горе. To су фамилије Стојановића и Јовшића. За Бркиће се говорило да су "Мађари", дошли из Сегедина. Остале породице су у Скобаљ стигле из ближих места у Србији.
Скобаљци имају доста плодне земље. Шума немају, али имају врбаке, који се налазе крај Мораве.